U IME ALLAHA MILOSRDNOGA MILOSTIVOGA
KNJIGA (MOLITVE) PETKA
(tj. KNJIGA molitve koja se obavlja samo u petak, dakle jedanput sedmično –
KNJIGA DŽUME)
GLAVA
uzakonjenosti (obavezne, neizostavne dužnosti molitve) petka zbog govora Allaha, uzvišen je (On, Allah): ".... kada se je dozivalo (tj. kada se poziva) za molitvu od dana petka, pa žurite (trčite) k spominjanju Allaha, a ostavite (u taj čas) kupoprodaju. To vam je bolje za vas ako ste bili (takvi da) znate (ako znadijaste, ako znate)."
PRIČAO NAM JE Ebul-Jeman, rekao je: izvijestio nas je Šuajb, rekao je: pričao nam je Ebu Zinad da je Abdurahman, sin Hurmuza, Aaredž, slobodnjak Rebi'ata, sina Harisa, pričao njemu da je on čuo Ebu Hurejreta, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), da je on čuo poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori:
"Mi smo zadnji prestizači (tj. zadnji po postanku na ovome svijetu, a po stepenu i počasti za dobra djela bićemo prestizači, pobjednici, prvi na) sudnjem danu, ali oni (su ti što) se njima dala knjiga (od Boga) prije nas. Zatim ovo je njihov dan koji se uzakonio (naredio, zapovjedio) njima (tj. petak kao sedmični praznik bio je određen i njima, Židovima i kršćanima), pa su se razišli u njemu (u pogledu njega), pa je naputio nas Allah njemu (petku); sljedbenici (slijedioci): Židovi sutra (tj. u subotu), a kršćani poslije sutra (tj. prekosutra, u nedjelju imaju sedmični praznik, sedmičnu zajedničku molitvu)."
(Petak se u arapskom jeziku kaže: "jevmul - džumu'ati", a to znači: "dan skupa, sastanka skupljanja, sakupljanja", pa se u tom smislu može i treba shvatiti navedeni hadis. Kršćanima je bilo zapovjeđeno da se jedan dan u sedmici sastanu i da obavljaju zajedničku sedmičnu molitvu pa se nisu složili u tome koji je to dan, i najzad su uzeli nedjelju. To bi imale da znače gornje riječi: "..... ovo je njihov dan koji se uzakonio njima pa su se razišli u njemu,.....".)
GLAVA
vrijednosti kupanja (u) petak; i da li je (dužnost) na dijete da prisustvuje (molitvi) petka (petkom) ili (na) žene (tj. i da li i žene treba da idu na molitvu petka).
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Jusufa, rekao je: izvijestio nas je Malikj od Nafi'a, od Abdullaha, sina Umera, bio zadovoljan Allah od njih dvojice (s njima), da je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, rekao:
"Kada je došao (tj. Kada hoće da dođe, da ide) jedan (od) vas (na molitvu) petka, pa neka se okupa." (Veli se da izraz: "... jedan (od) vas...." obuhvata sve sljedbenike islama bez obzira na pol i doba starosti, dakle i djecu i žene.)
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Muhameda sina Esme, rekao je: pričao nam je Džuverijete od Malikja, od Zuhrije, od Salima, sina Abdullaha sina Umera, od Ibnu Umera da je Umer, sin Hataba, dok je on (bio) stajač (dok je stajao) u govoru (tj. dok je držao govor) petkom, kadli je unišao (kad uđe u bogomolju jedan) čovjek od prvih iseljenika (emigranata) od drugova Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, pa ga je dozvao Umer:
"Koji je ovo čas?" (Prijekorno pitanje, tj. "Kamo tebe ranije?" Veli se da je taj čovjek bio Usman, sin Afana r.a.) Rekao je (onaj čovjek Umeru opravdavajući se): "Zaista ja sam se zabavio (zadržao, spriječio, tj. bio sam zaposlen toliko), pa se nisam obrnuo (vratio, tj. išao sa posla ni) k svojoj porodici, dok sam čuo pozivanje (na molitvu, dok sam čuo ezan; ili: dok nisam čuo ezan), pa nisam povećao (tj. pa nisam više radio kad sam čuo poziv nego to) da sam se očistio (običnim čišćenjem za molitvu - abdestio)." Rekao je (Umer opet prijekorno): "I čišćenje još (jedino, samo), a već si znao (tj. a već znaš) da poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, zapovjedaše kupanje (petkom da se obavi)."
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Jusufa, rekao je: izvijestio nas je Malikj od Safvana, sina Sulejma, od Ata'a, sina Jesara, od Ebu Seida Hudrije, bio zadovoljan Allah od njega, da je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, rekao:
"Kupanje dana petka (tj. Kupanje u petak; Kupanje petkom) je dužnost na svakoga zreloga (polno, koji ima poluciju)."
(Hanefijska pravna škola smatra da to ne znači obavezna dužnost, nego da je to dužnost koju je lijepo i pohvalno izvršavati.)
GLAVA
mirisa zbog petka (tj. namirisavanje petkom).
PRIČAO NAM JE Alija, rekao je: pričao nam je Haremija, sin Umareta, rekao je: pričao nam je Šubete od Ebu Bekjra, sina Munkjedira, rekao je: pričao mi je Amr, sin Sulejma, Ensarija, rekao je: svjedočim na Ebu Seida (da) je rekao: svjedočim na poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, (da) je rekao:
"Kupanje petkom je dužnost na svakoga zreloga, i da očisti zube i da dotakne (kakvoga) mirisa (da se namiriše) ako je našao (tj. ako bude imao mirisa)." Rekao je Amr: "Što se tiče kupanja, pa svjedočim da je ono dužnost. A što se tiče čišćenja zuba i (upotrebe) mirisa, pa Allah je znaniji, je li dužnost ono ili ne, ali ovako je u hadisu (rečeno)." Rekao je Ebu Abdullah (Buharija): On (tj. pripovjedač gornjega hadisa Ebu Bekjr, sin Munkjedira) je brat Muhameda, sina Munkjedira (koji se takođe naziva i nadimkom Ebu Bekjr kao i taj njegov brat, ali se naziva i svojim imenom Muhamed), a nije se imenovao (tj. ne naziva se svojim pravim imenom) ovaj Ebu Bekjr (brat Muhamedov). Predao ga je (gornji hadis) od njega (Ebu Bekjra, sina Munkjedira, brata Muhameda) Bukjejr, sin Ešedža, i Seid, sin Ebu Hilala, i brojnost (tj. skupina ljudi, i još nekoliko ljudi). A bio je Muhamed, sin Munkjedira, (svojstva da) se nadimči (tj. nazivaše se nadimkom) sa Ebu Bekjr i (sa) Ebu Abdullah.
GLAVA
vrijednosti petka.
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Jusufa, rekao je: izvijestio nas je Malikj od Sumeja, slobodnjaka Ebu Bekjra, sina Abdurahmana, od Ebu Saliha Semana, od Ebu Hurejreta, bio zadovoljan Allah od njega, da je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, rekao:
"Ko se okupao petkom kupanjem (kojim se čisti od) nečistoće (nastale izljevom muškog sjemena, polucijom), zatim je otišao (zatim ode odmah u bogomolju gdje će se klanjati molitva petka - džuma), pa kao da je žrtvovao devu (kamilu); a ko je otišao (ko ode) u drugome času (poslije kupanja), pa kao da je žrtvovao kravu; a ko je otišao u trećem času, pa kao da je žrtvovao (ova riječ u svim navedenim i sljedećim rečenicama doslovno znači: približio, prinio na žrtvenik) rogatoga ovna; a ko je otišao u četvrtom času, pa kao da je žrtvovao kokoš; a ko je otišao u petom času, pa kao da je žrtvovao jaje. Pa kada je izašao vođa (na govornicu), prisustvuju (tj. pristupe) anđeli (meleki, koji su imali dužnost da popisuju one koji dolaze na molitvu petka - džumu, dakle ti anđeli prestanu pisati ljude, i pristupe da) slušaju opomenu (tj. prediku, vaz, govor imama, vođe u molitvi koji petkom prije molitve mora da održi propovjed kojom opominje i podstiče na vjerske dužnosti).
GLAVA.
PRIČAO NAM JE Ebu Nuajm, rekao je: pričao nam je Šejban od Jahja-a, od Ebu Selemeta, od Ebu Hurejreta da je Umer, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), (imao i ovakav jedan slučaj):
Dok on govori petkom (na govornici), kadli je unišao (tj. kadli uniđe, uđe jedan) čovjek, pa je rekao Umer: "Zašto se zadržavate (toliko) od molitve (petkom)?" Pa je rekao (onaj) čovjek: "Nije ono (zadržavanje trajalo ništa više) osim (toliko) da sam čuo dozivanje (poziv- ezan) pa sam se očistio (abdestio, i odmah krenuo)." Pa je rekao (Umer): "Zar niste čuli Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori: "Kada je otišao (tj. kada hoće da ode, pođe, krene) jedan (od) vas k (molitvi) petka (džumi), pa neka se okupa."
GLAVA
masti (za uljepšavanje) zbog petka.
PRIČAO NAM JE Adem, rekao je: pričao nam je Ibnu Ebu Zi'b od Seida Makburije, rekao je: izvijestio me moj otac od Ibnu Vedi'ata, od Selmana Farisije, rekao je: rekao je Vjerovijesnik, pomilovao ga Allah i spasio:
"Neće se okupati (jedan) čovjek petkom, i očistiti se koliko je mogao (da izvrši) od čišćenja, i namazati se od svoje masti, ili dotaknuti od mirisa svoje kuće, zatim (da) izađe pa ne rastavi (tj. ne tiska se u bogomolji) između dvojice, zatim (da) klanja što mu se propisalo, zatim šuti kada govori vođa ( - neće nikada to sve tako izvršiti i postupiti, a da će drukčije biti nagrađen) osim (tako da) se oprostilo (ili: da će se oprostiti) njemu što (je pogriješio malih grijeha) između njega (tj. između toga petka) i između zadnjega (sljedećeg) petka."
PRIČAO NAM JE Ebul-Jeman, rekao je: izvijestio nas je Šuajb od Zuhrije, rekao je Tavus: rekao sam Ibnu Abasu:
Spominju da je Vjerovijesnik, pomilovao ga Allah i spasio, rekao: "Okupajte se petkom, i operite vaše glave iako niste bili nečisti (polucijom, iako se niste zanečistili polucijom), i pogodite (tj. dohvatite, uzmite štogod) od mirisa." Rekao je Ibnu Abas: "Što se tiče kupanja, pa da (tj. pa to je rekao); a što se tiče mirisa, pa neću znati (tj. pa ne znam je li to rekao)."
PRIČAO NAM JE Ibrahim, sin Musa-a, rekao je: izvijestio nas je Hišam da je Ibnu Džurejdž izvijestio njih, rekao je: izvijestio me Ibrahim, sin Mejsereta, od Tavusa, od Ibnu Abasa, bio zadovoljan Allah od njih dvojice (s njima), da je on spomenuo govor Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, o kupanju petkom, pa sam rekao Ibnu Abasu:
"Da li dotaknuti (čovjek kakvog) mirisa ili masti ako je bilo (toga) kod njegove porodice?" Pa je rekao: "Neću ga znati (tj. Ne znam to)."
GLAVA:
Obući će (čovjek petkom) najljepše što nađe (tj. najljepše što ima).
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Jusufa, rekao je: izvijestio nas je Malikj od Nafi'a, od Abdullaha, sina Umera, da je Umer, sin Hataba, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), vidio (jedan) ogrtač sa svilenim prugama (širokima kao kajiš, remen - to znači: "sijerae") kod vrata bogomolje (tj. prodaje se pred bogomoljom, pred samim njezinim vratima), pa je rekao:
"O poslaniče Allaha, da si sebi kupio ovu (haljinku) pa je obukao petkom i za (primanje, prilikom primanja) izaslanstva kada stignu (dođu) tebi." Pa je rekao poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio: "Oblači ovo samo (onaj) ko (je takav da) nema udjela njemu u (ili: na) budućem svijetu." Zatim su došli poslaniku Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, od nje (od takve iste vrste ogrtača) ogrtači, pa je darovao Umeru, sinu Hataba, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), od njih (jedan) ogrtač, pa je rekao Umer: "O poslaniče Allaha, oblačiš mi ga (tj. daruješ mi ga da ga oblačim), a već si rekao o (ovakvom) ogrtaču Utarida (koji ga je prodavao prije kraćeg vremena pred bogomoljom, rekao si ono) što si rekao." Rekao je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio: "Zaista ja ti ga nisam obukao zato (da) ga oblačiš (tj. nisam te odio s njim, nisam ti ga dao kao odjeću zato da ga nosaš, da ga upotrebljavaš za oblačenje, za svoju odjeću)." Pa ga je obukao (tj. Pa je taj darovani ogrtač dao za odjeću) Umer, sin Hataba, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), (jednome) bratu svome (doslovno: što ga je imao) u Meki, idolopokloniku (tj. svome bratu koji je još bio idolopoklonik i živio u Meki).
GLAVA
zubočistke petkom - čišćenje (četkicom) zuba petkom.
(Riječi "sivakj" i "misvakj" u ili na arapskom jeziku znače naročito drvo kojim su Arapi čistili zube, a i danas neki njime to čine. To drvo raste u Arabiji i prethodno se uredi da se njime mogu čistiti zubi. U daljem tekstu to će se drvo prevoditi i nazivati sa izrazom "zubočistka", jer je to ipak nešto drugo negoli čačkalica. Izraz "zubočistka" je neobičan ali ipak, u nedostatku boljeg izraza, odgovara i pristaje za to drvo.)
A rekao je Ebu Seid od Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, (da je imao običaj da) čisti zube (zubočistkom - misvakjom).
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Jusufa, rekao je: izvijestio nas je Malikj od Ebu Zinada, od Aaredža, od Ebu Hurejreta, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), da je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, rekao:
"Da nije (toga) da bih otežao (da bih dotužio, ako bi to zapovjedio) na (za) svoju sljedbu (svojoj sljedbi), ili na ljude (tj. dotužio bih sljedbi, ili ljudima), zaista bi im zapovjedio za zubočistku (da je upotrebljavaju) sa svakom molitvom."
PRIČAO NAM JE Ebu Mamer, rekao je: pričao nam je Abdul-Varis, rekao je: pričao nam je Šuajb, sin Habhaba, rekao je: pričao nam je Enes, rekao je: rekao je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio:
"Mnogo sam činio (tj. Mnogo činim, a to znači: Mnogo se obraćam) na vas u (vezi toga da upotrebljavate) zubočistku (misvakj)."
PRIČAO NAM JE Muhamed, sin Kjesira, rekao je: izvijestio nas je Sufjan od Mensura i Husajna, od Ebu Vaila, od Huzejfeta, rekao je:
Bio je Vjerovijesnik, pomilovao ga Allah i spasio, kada je ustao (i u dijelu) od noći, (bio je običaja da) pere (ili trlja zubočistkom - misvakjom) svoja usta.
GLAVA
(onoga) ko je sebi očistio zube sa zubočistkom - misvakjom (nekoga drugoga) osim njega (tj. osim sebe, a to znači tuđom zubočistkom, a ne svojom).
PRIČAO NAM JE Ismail, rekao je: pričao mi je Sulejman, sin Bilala, rekao je: rekao je Hišam, sin Urveta: izvijestio me moj otac od Aiše, bio zadovoljan Allah od nje (s njom), rekla je:
Unišao je Abdurahman, sin Ebu Bekjra, a sa njim je (bila) zubočistka (misvakj), čisti (sebi) zube sa njom, pa je pogledao k njemu poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, pa sam rekla njemu (Abdurahmanu): "Daruj (Daj) mi ovu (tj. tu) zubočistku (misvakj)." Pa mi ju je darovao, pa sam je slomila, zatim sam je žvakala (da je isitni i udesi da se može s njome čistiti), pa sam je darovala (dala) poslaniku Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, pa je (sebi) čistio zube s njom (zubočistkom), a on je (za to vrijeme) prislonjač (sebe, tj. prislanja se, oslanja se) k mojim prsima (tj. na moja prsa).
GLAVA
(onoga) što se čita (uči) u molitvi zore (sabahu) petkom.
PRIČAO NAM JE Ebu Nuajm, rekao je: pričao nam je Sufjan od Sa'da, sina Ibrahima, od Abdurahmana, on je sin Hurmuza, Aaredž, od Ebu Hurejreta, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), rekao je:
Bio je Vjerovijesnik, pomilovao ga Allah i spasio, (običaja da napamet) čita (uči) u (molitvi) zore (sabahu) petkom "Elif Lam Mim. Objavljivanje...." i "Da li došlo na čovjeka...." (tj. čitaše, učio je poglavlja iz Kur'ana koja počinju sa navedenim
riječima).
GLAVA
(molitve) petka (džume) u selima i gradovima.
PRIČAO NAM JE Muhamed, sin Musena-a, rekao je: pričao nam je Ebu Amir Akadija, rekao je: pričao nam je Ibrahim, sin Tahmana, od Ebu Džemreta Dabu'ije, od Ibnu Abasa da je on rekao:
"Zaista prva (molitva) petka (džume - što) se uspostavila petkom (stalno, redovno) poslije (molitve) petka (džume) u bogomolji poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, je (molitva petka - džuma) u bogomolji (plemena) Abdul-Kajs u Džuvasa - u (mjestu, selu ili naselju u jednom kraju) od Bahrejna."
PRIČAO NAM JE Bišr, sin Muhameda, Mervezija, rekao je: izvijestio nas je Abdullah, rekao je: izvijestio nas je Junus od Zuhrije, rekao je: izvijestio nas je Salim, sin Abdullaha, od Ibnu Umera, bio zadovoljan Allah od njih dvojice (s njima), rekao je: čuo sam poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori:
"Svaki (od) vas je (jedan) pastir (nečega, tj. zadužen je da o nečemu vodi brigu, da nešto čuva kao što pastir, čoban čuva stado, ovce)." A povećao je Lejs (tj. više, opširnije je pričao Lejs rekavši): rekao je Junus: pisao je Ruzejk, sin Hukjejma, k Ibnu Šihabu, a ja sam sa njim tada (bio) u Vadil-Kira-u (to je grad u Hidžazu prema Siriji): "Da li vidiš (tj. Da li smatraš za potrebno) da uspostavljam molitvu petka (džumu)?" A Ruzejk je (tada bio) namjesnik na zemlji (ili: nad zemljom što) ju (je) radi (obrađuje), i u njoj (u toj zemlji bila) je skupina od (stanovnika) Sudana i (drugih) osim njih; i Ruzejk je tada (bio zapovjednik) na Ejli (tj. nad gradom Ejlom).
(Grad Ejla je mjesto u Arabiji na morskoj obali.)
(U stvari Ejla je grad koji je nekad postojao na obali Crvenog Mora, ali sada ne postoji. Ruzejk je bio zapovjednik Ejle i namjesnik za područje oko Ejle. To područje je i obrađivao, pa je zato i pitao pismenim putem Ibnu Šihaba da li treba na zemlji, tj. u selima i naseljima izvan grada Ejle uspostaviti da se klanja molitva petka - džuma.)
Pa je pisao Ibnu Šihab, a ja slušam (čujem, kaže Junus, tj. čujem kako Ibnu Šihab diktira svome pisaru pismo Ruzejku u kojem) zapovijeda njemu da uspostavi molitvu petka (džume), (i još) izvješćuje njega da je Salim pričao njemu da Abdullah, sin Umera, govori: čuo sam poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori: "Svaki (od) vas je (jedan) pastir, i svaki (od) vas je pitan (tj. odgovoran) o svome stadu (za svoje stado): vođa (rukovodilac) je pastir i pitan (odgovoran je) za svoje stado (za svoje potčinjene); i čovjek je pastir u svojoj porodici i on je pitan (odgovoran) za svoje stado; i žena je pastirica u kući svoga muža i pitana (odgovorna je) za svoje stado; i sluga je pastir u imanju svoga gospodara i pitan (odgovoran je) za svoje stado." Rekao je: "I mislim da je već (još) rekao: i čovjek je pastir u imanju svoga oca i (biće) pitan za svoje stado; i svaki (od) vas je pastir i (biće) pitan (odgovoran) za svoje stado."
GLAVA:
Da li je na (onoga) ko nije prisustvovao (molitvi) petka (džumi, dužnost) kupanje (pa bio taj, bilo da je) od žena, i djece i (neko drugi) osim njih (tj. bio on čovjek, bilo da je žena ili dijete).
A rekao je Ibnu Umer: "Kupanje je samo (dužnost) na (onoga) ko (je taj što) je dužnost na njega (molitva) petka (džuma).
PRIČAO NAM JE Ebul-Jeman, rekao je: izvijestio nas je Šuajb od Zuhrije, rekao je: pričao mi je Salim, sin Abdullaha, da je on čuo Abdullaha, sina Umera, (da) govori: čuo sam poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, (da) govori:
"Ko je došao od vas (tj. Ko hoće da ide od vas na molitvu) petka (džume), pa neka se okupa."
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Meslemeta, od Malikja, od Safvana, sina Sulejma, od Ata-a, sina Jesara, od Ebu Seida Hudrije, bio zadovoljan Allah od njega (s njim), da je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio, rekao:
"Kupanje (u) danu petka (petkom) je dužnost na svakoga zreloga (polno, tj. koji ima poluciju)."
PRIČAO NAM JE Muslim, sin Ibrahima, rekao je: pričao nam je Vuhejb, rekao je: pričao nam je Ibnu Tavus od svoga oca, od Ebu Hurejreta, rekao je: rekao je poslanik Allaha, pomilovao ga Allah i spasio:
"Mi smo zadnji (postankom i po dobijanju, dobivanju objave, a) prestizači (tj. a prvi po vrlinama na) sudnjem danu. Dobili su (oni, Židovi i kršćani od Uzvišenog Boga) knjigu prije nas, a mi smo je dobili (a nama se dala) poslije njih, pa ovo je dan (petak) koji (je taj što) su se razišli (ili: prepirali) u (vezi) njega, pa je naputio nas Allah (da ga mi uzmemo kao sedmični praznik), pa sutra (sutradan) je za Židove (tj. subota), a poslije sutra (tj. prekosutra, nedjelja) je za kršćane." Pa je zašutio, zatim je rekao: "Dužnost je (tj. Pravo je, treba) na svakoga muslimana da se okupa u svakih sedam dana (u jednom) danu (tj. jedan dan, jednoga dana u svako sedam dana tako da) opere u njemu svoju glavu i svoje tijelo." Predao ga je Eban, sin Saliha, od Mudžahida, od Tavusa, od Ebu Hurejreta, rekao je: rekao je Vjerovijesnik, pomilovao ga Allah i spasio: "Za Allaha je, uzvišen je (On), (tj. Bogu Uzvišenom pripada, ili: Uzvišeni Bog ima) na svakom muslimanu pravo da se okupa (musliman) u svakih sedam dana (jednoga) dana."
PRIČAO NAM JE Abdullah, sin Muhameda, pričao nam je Šebabete, pričao nam je Verka' od Amra, sina Dinara, od Mudžahida, od Ibnu Umera, od Vjerovijesnika, pomilovao ga Allah i spasio, rekao je:
"Dozvolite ženama u noći (da i one idu) k bogomoljama (a kada mogu po noći, zašto ne mogu po danu, a to znači da bi trebale da idu i petkom)."
PRIČAO JE NAMA Jusuf, sin Musa-a, pričao nam je Ebu Usamete, pričao nam je Ubejdulah, sin Umera, od Nafi'a, od Ibnu Umera, rekao je:
Bila je (jedna) žena (supruga) Umera (običaja da) prisustvuje molitvi jutra (sabahu) i večeri (jaciji) u skupini u bogomolji (džamiji), pa se reklo njoj: "Zašto izlaziš, a već znadeš da Umer mrzi (ne odobrava) to, i ljubomoran je?!" Rekla je: "A šta ga sprečava da mi zabrani?" Rekao je: "Sprečava ga govor poslanika Allaha, pomilovao ga Allah i spasio: "Ne sprečavajte robinje Allaha (da odlaze u) bogomolje Allaha."
(Veli se da je toj ženi bilo ime 'Atikjetu.)
GLAVA
dopuštenja (ili: olakšanja) ako nije prisustvovao (molitvi) petka (džumi) u (po) kiši (tj. u kišnom danu).
PRIČAO NAM JE Museded, rekao je: pričao nam je Ismail, rekao je: izvijestio me Abdul-Hamid, drug Zijadije, rekao je: pričao nam je Abdullah, sin Harisa, sin strica Muhameda (strica Muhamedova, Muhameda) sina Sirina, rekao je Ibnu Abas svome pozivaču (mujezinu, na molitvu petkom - džumi) u kišovnom (kišovitom) danu: "Kada si rekao (tj. Kada rekneš, kažeš, izgovoriš):
